mirindar-01

Биљке се међусобно подстичу и помажу, а неке пак нетрпељиво одбијају: као што заједно не расту, тако се ни у јелу неће трпети. Осећај за то треба градити дуго и пажљиво. Нагласимо прво да су свеже, тек убране биљке и њихови сокови најделотворнији као храна и лек. Никаквим начином сушења, конзервисања, паковања и чувања не може се избећи разлагање и распадање делатних састојака биљке. Но, чињеница да нам је клима таква да вегетациони период не траје читаве године, као и то да све више живимо по градовима где нам биљке нису на дохват руке, приморава нас да, када смо у прилици, беремо више и правимо залихе.

Биље се може сачувати за зиму укувавањем, кисељењем, превирањем, замрзавањем, али је најједноставнији, најјефтинији и, бар кад су чајне биљке у питању,најраспрострањенији начин сушење. Ипак, да би труд који уложимо у брање и сушење имао смисла, да би спремљено биље очувало своју лековитост и хранљивост у највећој могућој мери, мора се поштовати читав низ правила:

  1. Биљке се беру само на чистим местима, далеко од путева, насеља, фабрика и ђубришта.
  2. Свака врста биља тражи земљиште и положај који јој највише одговара - зато биљке треба брати на оним местима где нам се чине бујним и здравим. He сме се брати кржљаво, оболело и нагрижено биље.
  3. Биљку коју сте намерили да берете морате добро да познајете и са извесношћу да разликујете од сличног нелековитог или чак отровног биља.
  4. Никад немојте обрати све биље са једнога места. Одреците се најлепших примерака и оставите их за семе, за размножавање. Понекад помислите и на неког другог који ће можда ту проћи и коме је та биљка исто као и вама потребна.
  5. Биље се бере само по лепом, сувом и сунчаном времену: ни ујутру док још има росе, ни увече кад Сунце зађе. Биље убрано после кише још је влажно, нема мирис, брзо поцрни, упали се због врења и буђа. Али, ако сутрадан буде Сунца, пожурите да га уберете освеженог и опраног од прашине.
  6. Материје које подстичу делатност и животност, а које су нам потребне, биљка производи и смешта у оне своје делове који су тренутно делатни, који управо играју најтежи део своје улоге. Зато треба знати када се поједини делови беру, јер ће од времена брања зависити и садржај убраног.
    1. Пупољци бора, брезе, тополе и другог дрвећа беру се у рано пролеће.
    2. Цветови се беру чим биљка процвета - док су свежи, мирисни и привлачни. He сакупља се прецветало, оплођено, полуувело цвеће.
    3. Лишће се бере пре цветања биљке.
    4. Цео надземни део биљке сакупља се у време појаве цвета. При том се одбацују доњи одрвенели, увели и натрули делови.
    5. Плодови и семење се сакупљају када су потпуно зрели.
    6. Кора лековитог дрвећа гули се у рано пролеће, пре него што се отворе лисни пупољци, а може и у јесен, кад лишће опадне. Гули се само здрава, глатка и млада кора са бочних гранчица чије одсецање неће шкодити дрвету.
    7. Корење се искључиво бере пре или после цветања - у пролеће, а још боље у јесен. Сакупља се крупно, развијено корење са кога треба уклонити труле и мртве делове. Врх корена треба вратити у земљу, нарочито код биљака као што су бели слез, рен или линцура. Из пупољака на корену израшће нове биљке.
  7. Биљке је најбоље брати у котарице, а не у кесе или вреће у којима ће се до куће угњечити. Различите врсте не треба мешати. Треба их одвојено сушити и паковати, а евентуално промешати само пред употребу.
  8. Сакупљено биље треба сушити пре него што почне да вене. Простор за сушење треба да буде чист, добро проветрен и заштићен од инсеката и мишева. Биље се суши у танком слоју на чистој подлози.
    1. Цветови, лишће и надземни делови биљака суше се у хладовини, на промаји, никада на Сунцу. Уколико се користи сушара или рерна, температура никако не сме бити виша од 40 степени.
    2. Корење, подземна стабла, семе и плодови могу се сушити и на Сунцу, али заштићени од инсеката. Корење се пре сушења четком у хладној води добро опере од земље, и ако је дебело, разреже по дужини.
    3. Могу се сушити и нарезани већи плодови, као што су јабука или крушка. И овде код сушења у пећници температура не треба да буде виша од 40 степени.
  9. Добро осушено биље чува се у чистим кесама од јаке или вишеструке хартије. Уколико није превелико, тек пред кување треба га уситнити прстима, ножем или у авану. И добро упакованом биљу шкоде светло, топлота, кисеоник, влага, прашина, инсекти и мишеви. Зато кесе треба чувати у орману или сандуку, на сувом, мрачном и хладовитом месту, никако близу робе са јаким и дуготрајним мирисом.
  10. У домаћој апотеци отровно биље није пожељно!
  11. Биље треба кувати у неоштећеном емајлираном посуђу, а кад се прелива (било хладном или врелом водом) добро је за то имати стаклени или керамички суд.
  12. Чајеви који се користе за олакшавање тегоба органа за дисање (као и за подстицање излучивања) могу се сладити, и то најбоље медом. Онима који треба да лече органе за варење и који се користе за испирање не додаје се заслађивач.
  13. Са чајевима не треба претеривати. У највећем броју случајева две до три шоље на дан је сасвим довољно.
  14. И најбоље чуване биљке временом губе своју вредност. Зато не треба правити залихе за много година унапред. Припремите cамо онолико колико ће вам бити потребно до следећег пролећа.
  15. Биљке траже посвећеност, стрпљење и добру вољу, отворено срце и чисте руке. Уколико вас све ово умаpa или нервира, окрените се стварима кoje вас више радују, а биље набављајте у продавницама или код некога ко има радости за овај посао. Од мрзовољних особа не вреди узимати!

Легенда

mirindar-icon-1

Лист

mirindar-icon-2

Семе

mirindar-icon-3

Кора са гране

mirindar-icon-4

Плод

mirindar-icon-5

Надземни део пре цветања

mirindar-icon-6

Надземни део у цвету

mirindar-icon-7

Цела биљка

mirindar-icon-8

Цветне латице

mirindar-icon-9

Лисни пупољци

mirindar-icon-10

Смола

mirindar-icon-11

Цвет

mirindar-icon-12

Сок

mirindar-icon-13

Незрели плод

mirindar-icon-14

Млади изданци

mirindar-icon-15

Луковица, кртола

mirindar-icon-16

Корен